Др Дороћа Урбан

Дороћа Урбан рођена је 1994. године у Суботици. 2017. године завршила је основне студије на Учитељском факултету на мађарском наставном језику у Суботици, Универзитета у Новом Саду и стекла звање дипломирани учитељ. На истом факултету је наредне 2018. године завршила мастер академске студије. Исте године уписала је докторске студије дигиталне педагогије на Универзитету Карољ Естерхази у Егеру, Мађарска. 2021. године положила је стручни испит за наставника информатике. Од 2019. године ангажована је као сарадник групе за развој наставног програма у оквиру војвођанске организације е-Регија. Чест је предавач на многим домаћим и међународним конференцијама, као и аутор бројних публикација.

Објављени радови:

  1. A protestantizmus oktatásra gyakorolt hatása – az első levelezős kurzustól a korszerű módszertani elemekig, 2024, In: Sütő, D. (szerk.), Protestáns világnézet – változások és kihívások: előadások gyűjteménye, Károli Fórum MMXXIV, Szabadka: Károli Gáspár Protestáns Kutatóközpont, pp. [129]—141. 
  2. Az online kurzusok elméleti háttere, 2022, Létünk 52 (3-4) pp. 81—90.
  3. A Rousseau-i gyermekkép és annak kialakulását befolyásol(hat)ó tényezők, 2021, In: Ilić, Silvia (ed.) InterKult 2020 – Thematic proceedings, Selected Papers from the Sixth International Conference Interculturalism in Education, Novi Sad: Pedagogical Institute of Vojvodina, pp. 69—76.
  4. Tanítás és tanulás a digitális pedagógia korában, 2020, In: Horák, Rita; et al (szerk.) Az új nemzedékek értékrendje, A Magyar Tannyelvű Tanítóképző Kar tudományos konferenciáinak tanulmánygyűjteménye, Szabadka: Újvidéki Egyetem Magyar Tannyelvű Tanítóképző Kar, pp. 559—567.
  5. Virtuális osztálytermi keretrendszerek összehasonlítása (társzerző: Chira Csongor), 2019, Oxipo 1 (2) pp. 77—88.
  6. Elektronikus postafiókok hatása a teljesítési arányra online környezetben, 2018, In: Bodáné, Kendrovics Rita (szerk.) Hazai és külföldi modellek a projektoktatásban, Nemzetközi Tudományos Konferencia tanulmánykötete, Budapest: Óbudai Egyetem Rejtő Sándor Könnyűipari és Környezetmérnöki Kar, pp. 334—343.