Јанош Елијаш рођен је 2000. године у Карцагу, у Мађарској. Године 2024. на Универзитету у Дебрецину стекао је диплому мастер професора за предмете енглески језик и историја. Исте године уписао је докторске студије у оквиру програма за историју и етнологију на Универзитету у Дебрецину.

Основни предмет његовог истраживања чини историја Великокуманске реформатске бискупије Нађкуншаг (1715–1821), њена управа, као и састав њених службеника. Паралелно са тим, саставља биографски регистар свештеника, учитеља и других службеника ове бискупије, путем научне обраде доступних извора у црквеним књигама и релевантног архивског материјала. У круг његових интересовања спада и историја црквених општина на подручју данашње Бачке које су крајем осамнаестог века основале реформатске заједнице из Велике Куманије – Нађкуншага: Фекетић, Стара Моравица и Пачир.

Од 2024. године ради као историчар у Музеју „Иштван Ђерфи“ у Карцагу. Поред овога, ангажован је и као истраживач на четворогодишњем научном пројекту (2024–2027) из области црквене историје, подржаном од стране Националне канцеларије за истраживања, развој и иновације Мађарске. Запажени је учесник на више националних и међународних научних конференција.

Листа публикација Јаноша Елијаша доступна је у обједињеној онлајн Бази података мађарских научних радова (Magyar Tudományos Művek Tára): https://m2.mtmt.hu/api/author/10076171

Одабрани научни радови:

1. Nagykunsági reformátusok Bácskába költözése és az általuk alapított egyházközségek a 18. század végén, 2025, In: Oborni, T., Sütő, D. (eds.), Niceától napjainkig: a közös hit és a multikulturalizmus kihívásai: előadások gyűjteménye = From Nicaea to Present: The Shared Faith – Numerous Cultures Phenomena: Conference Proceedings. Károli Forum MMXXV. Subotica: Centre for Protestant Studies Gáspár Károli = Szabadka: Károli Gáspár Protestáns Kutatóközpont, pp. [57]–79.